Црква Лазарица у Бирмингаму је једна у низу Српских Православних цркви посвећених Светом Кнезу Лазару. Ово је прва Српска светиња сазидана у Британији, од стране Срба изгнаника. оних који Изградњу храма помогла је цењене и филантропска породица Кадбури зједно са почившим Сир Алфред Овеном и његовом породицом, којима дугујемо велику захвалност.
Порекло
1947/48 године многи Српски изгнаници из Југославије били су регрутовани из логора Расељених лица у Немачкој да раде у Британији у фабрикама, рудницима и пољопривреди. Преко 10,000 Православних Срба дошло је у ову земљу. Живели су у индустријским и пољопривредним хостелима а богослужења су одржавана по кућама српских свештеника, Англиканским црквама и у капелама у хостелима.
После демобилизације, кад је било више радне снаге, имигрантима је било дозвољено да траже друге послове, и многи су се населили у индустријским градовима као што је Бирмингем. Тако се створило језгро садашње парохије Св Кнеза Лазара.
Црква пре Лазарице
1954. године стамбена зграда је купљена у улици Мидлтон Хол у Котериџу у Бирмингему где је створен стан за свештеника, Оца Радована Миљковића. Отац Радован се неуморно залагао да сакупи православне Србе у централној Енглеској око Бирмингама, а путовао је далеко да нађе Србе који су још били у хостелима.
Мала капела је створена у приземљу, у соби према башти, која је преправљена, продужена и освећена 1959 године. До 1954/55, већина верника били су мушкарци јер до тада су породице, жене и деца били спречени од стране комунистичког режима да напусте Југославију, а и многи млади људи нису још били ожењени.
Изградња Лазарице
Како се број верника повећавао, донета је одлука да се купи земљиште на којем црква данас стоји. То је тада био мали шумарак у центру Борнвила, чији су власници били из познате породица Кадбури. Они су понудили земљиште по врло повољној цени, тако да је камен темељац положен 1965 године.
Почивши Отац Миленко Зебић имао је замисао и сан да сазида Српску Православни храм. . Он је био рукоположен 1958 године у малој Лазарици где је заменио Оца Радована Миљковића, који је отишау у Америку. . Са својим побожним друговима изгнаницима отпочео је рад на изградњи цркве. Људи су се жртвовали, физички и материјално да би сазидали за себе и будуће генерације место где ће се молити и славити Бога.
Црква је зидана под патронажом принца Томислава, принца Југославије и принцезе Маргарите, којима се касније придружио Александар престолонаследник Србије , и 1968 године, уз велико весеље и у присуству преко 6,000 људи, Црква Лазарица била је освећена.
Сећајући се оних који су помогли
Тешко је описати огроман напор Српске заједнице да сазидају овакву цркву у туђој земљи у то доба. Има још неколико људи међу нама који су својим рукама зидали цркву. Жалосно, али и неизбежно, већина њих више није међу нама.
Ми мислимо на њих и сећамо их се у нашим молитвама, све оне који су радили ноћне смене да би у току дана могли да помажу зидање, све оне који су прилагали велике суме новца од својих малих плата, све жене које су и поред тога морале да спреме ручак од толико умањених плата. Ми ћемо им заувек бити захвални.
Такође, ми смо захвални нашим ондашњим добротворима, међу којима су били Лоренс и Мајкл Кадбури, Борнвил Вилиџ Траст и цела филантропска породица Кадбури, велики индустријалиста, Сир Алфред Овен и његова породица, и наш земљак, Драган Лукић, кум цркве.
Архитектура и слике
Црква је јединствен пример Моравског стила из 14. века и посвећена је Светом Кнезу Лазару Косовском а део његових моштију налазе се у темељима цркве. Мермер за под и зидове, стубови од пешчаног камена, орахово дрво оковано бакром, полијелеј и много друго, донето је из Србије и има символичну везу са тамошњим светим местима. Архитекта је био Србин, Др Драгомир Тадић који је радио у сарадњи са господином. С. Ј. Клевер, главним архитектом Борнвил Вилиџ Траста.
Фреске које покривају зидове цркве рад су од стране Српског уметника, Душана Михајловића и верне су копије најпознатијих фресака у Србији. Управо те дивне фреске су оно што одушеви посетиоце кад по први пут уђу у цркву.
Лазарица је доказ и подсетник на снагу и моћ вере. Они који су дошли у Британију после Другог Светског Рата, који су изгубили сву своју земаљску имовину, своје другове, породице, своју родну земљу па и своју младост, донели су са собом своју веру и своју потребу да прате пример Исуса Христа, Светог Саве и Светог Кнеза Лазара. Ова црква је њихово завештање.